ОЖЕНИСМО КАПИТЕНА ИАКО ЈЕ МЛАД!!!

Дугогодишњи играч нашег клуба и капитен Владимир Ђукић у суботу је рекао судбоносно ДА. Његова изабраница је Ивана Козић, једна од наших највернијих и најгласнијих навијача. Весело слављеничко вече употпунили су садашњи и бивши играчи нашег клуба. Влади и Ивани рагби клуб Рад овом приликом жели да честита и да им овај брак буде више него успешан, ЖИВЕЛИ МЛАДЕНЦИ!!!

А сад мало о капитену Ђуки…  преносимо чланак објављен децембра прошле године из рубрике Радов рагби времеплов:

“Рођен сам као врло млад… Шалим се (смех)! Своје прве рагби кораке направио сам у РК Палилулац, који је те 2003. године радио са младима са леве обале Дунава. Мој први тренер био је Влада Мишковић, легендарни стуб, који ме је и упознао са овом позицијом. Можда судбина, а можда и логичан избор због килаже (смех), углавном ово је позиција коју играм и у клубу и у репрезентацији.

У РК Победник тренер нам је био чувени Боле Стругар. Он нас је све и заразио вирусом познатим као рагби. Још се сећам његове мотивационе реченице: “Брже то мало, мајмуне борчански!” Боле ме је научио да је рагби начин живота и да не бирам битке, већ да будем увек ту за клуб и репрезентацију.

У Раду сам стасао у сад већ једног од “старијих”, иако неки никако да се пензионишу као играчи па ми одузимају ову титулу (смех). Прошли смо заједно и лепе и тешке тренутке, моји саиграчи и ја. Од чинило се бесконачног низа победа до играња без резервног играча. Многи талентовани млади људи су отишли из рагбија прерано. Морамо сви заједно да се потрудимо да атмосферу у и око тима подигнемо на још виши ниво и да те играче покушамо да вратимо. Јер све нас веже једна идеја – рагби!

Иначе, омиљена рагби селекција ми је Нови Зеланд, а играч кога највише ценим је Сем Вајтлок. Поред рагбија волим сноубординг, хокеј… Не волим да причам пуно, па ћу и завршити са поруком младим играчима: не одустајте лако од својих циљева и будите увек уз клуб, вратиће вам се вишеструко.”

Ето, капитен као и увек-кратко и јасно.
До следећег рагби времеплова 

САМО РАД!