Ragbi klub Rad

Tabela

  A LIGA I P N I B
 1. RK PARTIZAN 6 6  0  0 29
 2. RK RAD 6  3  0  3 14
 3. BRK C. ZVEZDA 6  0  0  6 3

 

  B LIGA I  P  N  I  B
 1. GRK VRŠAC 2 0 1  10
 2. RK VOJVODINA 2 0 0  10
 3. RK DINAMO 1954 1 0 2  5
 4. RK LOZNICA 0 0 2  0

 


РАДОВ РАГБИ ВРЕМЕПЛОВ! ЕПИЗОДА ТРИ: ПРЕДРАГ ВРАНЕШ

Datum: 03.01.2019 | Kategorija : Vesti

Дуги низ година Предраг Вранеш је стуб наше екипе и клуба, у сваком смислу те речи. Тих и ненеметљив, поуздан и увек насмејан, Пљека је битан шраф у машини званој рагби клуб Рад.
 
“Моји рагби почеци везани су за рагби клуб Борац и другара, а убрзо и саиграча Игора Матића. Захваљујући њему и тренеру Гоши заволео сам ту игру. Како сам одувек био спортски тип што се по изгледу и да закључити (смех), није ми било тешко да кошарку и рукомет надоградим са рагби спортом. Тај рани период од 2003. до 2006. године остао ми је у сећању због дебитовања за репрезентације до 18 и до 20 година, где сам био и капитен те селекције, као и због освајања првог трофеја- Куп за јуниоре 2004. године.
 
2006. година ми доноси пуну афирмацију као играчу сениорског тима, јер постајем члан РК Победик и упознајем се са легендом српског рагбија Бошком Стругаром. Његова чврста тренерска рука ме је, могу слободно рећи, избрусила као рагбисту иако сам за њега био “вечита енигма” (смех). Боле је уједно и тренер са наших простора кога понајвише ценим и поштујем. Те године сам постигао свој први и омиљени ми сениорски есеј против великог ривала Дорћола на “Конграпу”.
 
 
Поред бројних освојених титула у првенству и Купу, три финала у Регионалној Лиги, издвојио бих једну утакмицу као најдражу. Реч је о другој утакмици финала плеј офа за сезону 2005/2006 против тада неприкосновеног Партизана. Утакмица пуна преокрета и неизвесности нам је донела победу и трасирала нам будући победнички пут. Иако смо изгубили то финале резултатом 2-1, те сезоне смо освојили Куп и остало је историја.
 
За сениорску репку сам дебитовао 2011. године на домаћем терену против Јерменије. 2013. сам ушао у “Клуб 100”, одигравши троцифрен број текми за сениорску екипу Рада. Поред званичних, редовни сам добитник и шаљивих награда које се традиционално додељују на крају сваке године. Омиљена репрезентација ми је наравно Нови Зеланд, екипа Крусејдерси, од активних играча Ричи Мекоу. Најбољи играч свих времена по мени је Џона Лому, играч због кога ми је рагби и запао за око. Приде и што смо готово идентичне грађе (смех).
 
Сматрам да сам најбољи пример како се трудом и упорношћу може постићи готово све у једном спорту, како не постоје препреке и ограничења ако се за нешто довољно бориш. Циљ ми је да сада већ у зрелим играчким годинама пренесем знање и искуство а нарочито љубав преме клубу на млађе нараштаје. Завршићу са цитатом: “Рагби је игра у којој можеш и да изгубиш, али пријатеље добијаш заувек!”.
 
На ово се нема шта више додати. Пљеки хвала и зна се 
 

САМО РАД!

 

Komentari

Vaša korpa