JAPANSKO ČUDO ILI KAKO SE TRUD ISPLATI

Protekle subote, ljubitelji ragbija su mogli da uživaju u, do sada, najzanimljivijoj i najneizvesnijoj utakmici na svetskom prvenstvu. Naime, Japan je priredio prvoklasno iznenađenje pobedivši Južnu Afriku rezultatom 34 naprema 32!

Sama pobeda je još spektakularnija ako se zna da je pobednički esej dat u poslednjim trenucima meča, gde poslovično uporni  Japanci nisu želeli da šutem iz kaznenog udarca dođu do izjednačenja, već odnesu celu nagradu. Oni koji nisu upućeni u japanske ragbi prilike rekli bi da je u sportu sve moguće, da je lopta jajasta i svi igraju ragbi,  da je ekipa sastavljena od velikog broja stranaca iskoristila loš dan sada već bivšeg člana  velike trojke. Međutim, ako se zna da se u Japanu  ragbi igra više od veka, da je na četvrtom mestu u svetu po broju aktivnih igrača (oko 125.000), da ima 3631 zvanično registrovanih klubova, da će sledeće prvenstvo biti održano baš u Zemlji izlazećeg Sunca, onda ovakav rezultat ne iznenađuje u tolikoj meri.

Kakvu bismo pouku mogli da izvučemo iz ovakvog uspeha Japanske ragbi družine? Sem uzbuđenja koje svaka utakmica na najvišem sportskom nivou donosi, trebali bismo da shvatimo da samo upornim, beskompromisnim zalaganjem i radom mogu se doseći najviše tačke u ragbi sportu. Sredstva i neophodna materijalna potpora će doći kada sredina, što sportska što laička, prepozna energiju i upornost u ostvarivanju zadatih nam ciljeva. Stoga, kao što bi i Japanci uradili, da radimo više a kukamo manje.

“Tajna završavanja poslova je da čovek radi!” – Dante Aligijeri